Животна средина

                     
Београд већ три деценије поклања посебну пажњу заштити животне средине. Године 1974. основан је Градски комитет за урбанизам и заштиту животне средине чиме је први пут у оквиру органа Града Београда организован рад и праћење стања у овој области. Секретаријат за заштиту средине као посебан орган за обављање законом поверених послова основан је 1990.
Квалитет заштите животне средине стално се прати. Сваке године припремају се појединачни програми контроле квалитета ваздуха, квалитета воде за пиће и јавних чесама, површинских вода, као и програми испитивања нивоа радиоктивности, загађености земљишта и мерења нивоа комуналне буке. На основу мерења и добијених резултата планирају се и спроводе мере заштите и прате ефекти предузетих мера..
Једна од значајних мера на побољшању квалитета ваздуха је реализација програма топлификације и гасификације. Индивидуалне котларнице на чврста горива замењују даљински системи грејања и грејање на гас.
Заштита изворишта водоснабдевања се обавља кроз планове и пројекте уређења простора и њихове реализације. Посебно се води рачуна о заштити и санацији изворишта "Макиш". Застарела водоводна и канализациона мрежа замењује се новим инсталацијама приликом сваке реконструкције улица или старих делова града. Проширивањем капацитета за производњу и дистрибуцију воде настоји се да се обезбеди снабдевање што већег броја грађана здравом водом за пиће.
Отпочела је велика акција уклањања радиоактивних громобрана са стамбених објеката.
Брига о одржавању дрвореда и паркова у граду, уређење Авале, Аде Циганлије, Великог ратног острва и десетак излетишта су предмет сталне бриге градских комуналних служби.

Социјална заштита

Иза нас су године санкција, ратова и наглог сиромашења становништва. Систем социјалне заштите је био на великим искушењима због недостатка новца за остваривање основних права, као што су дечији додаци, материјално обезбеђење, туђа нега и помоћ, пензије... После октобра 2000. године сва права се редовно исплаћују, систем је стабилизован и учињен одрживим. Међутим, у условима транзиције кроз коју Србија пролази, важно је тако редефинисати социјалну политику да трошкови реформи не погоде поново најосетљивије делове становништва.
Због тога се Влада Републике Србије определила за вођење социјално-одговорне политике, како би се избегао латино-амерички модел развоја или развоја као у неким бившим социјалистичким државама који је довео до великог социјалног раслојавања становништва. Такву политику подржава и Скупштина града Београда конципирајући своју политику подршке социјално-угроженим грађанима, као допунску и комплементарну напорима Владе Републике Србије.
Градски центар за социјални рад организован је као јединствена установа са 16 одељења у свим београдским општинама.
Градски завод за геронтологију, кућно лечење и негу бави се ванинституционалним збрињавањем старих и тешко болесних особа на територији 10 градских општина. Завод годишње обезбеђује лечење и негу за око 2.000 пацијената, а свакодневно опслужује око 1.200 болесника у њиховим домовима.
Геронтолошки центар има седам домова пензионера и 20 клубова. У Центру се налази око 1.360 корисника.
Прихватилиште за одрасла лица привремено смешта и збрињава грађане који се нађу у стању акутне социјалне потребе (око 80 корисника месечно).
Центар за заштиту одојчади, деце и омладине обезбеђује стационарну заштиту деце узраста до три године, институционалну заштиту трудница и мајки са децом, те домску заштиту и смештај деце узраста од три до седам година.
Завод за васпитање деце и омладине обезбеђује збрињавање, професионално оспособљавање и здравствену заштиту деце и омладине са поремећајима у понашању. У дому „Васа Стајић” налази се око стотину деце, а у Привременом прихватилишту просечно је око 50 корисника.
Центар за смештај и дневни боравак деце и омладине ометене у развоју раполаже са пет дневних боравака и две установе стационарног типа, а укупан капацитет је 336 корисника. За кориснике дневних боравака организује се превоз од места становања до боравака и назад.

Здравство

                    
Систем здравствене заштите је у надлежности Републике Србије - Министарствo здрављa, а само део послова обавља Секретаријат за здравство.
У Београду се налази 59 здравствених установа, и то: 16 домова здравља, 4 клиничко-болничка центра, 3 специјалне болнице, 5 клиника, 1 клинички центар, 14 завода и института са стационаром, 12 завода без стационара, 3 завода за заштиту здравља и Апотека "Београд" са 100 апотека. Стационарне здравствене установе располажу са укупно 12.035 стандардних болесничких постеља.
Постоји и велики број приватних апотека, ординација и клиника.

Спорт и рекреација

                          
У Београду постоји око 1000 спортских објеката који покривају читаву територију града и опремљени су за скоро све актуелне спортове, на свим нивоима такмичења. У овом прегледу су дати само најзначајнији и највећи спортски објекти.
Београд је био домаћин многих великих спортских догађаја, а клубови из Београда су били прваци Европе и Света.

Телекомуникације

                   
Београд је главно телекомуникационо чвориште Србије, повезано са свим светским телекомуникационим центрима.
Област телекомуникација је у потпуности у надлежности републичких органа. У области електронских медија Град Београд једино има оснивачка права над РТВ Студио Б.
У Београду постоје три мреже мобилне телефоније и већи број Интернет провајдера.

Образовање и наука

                    
Образовни систем је у надлежности Републике Србије - Министарства просвете и спорта, а један мањи део послова је у надлежности Секретаријата за образовање.
Београд, као универзитетски центар, има 2 државна универзитета, и више приватних високообразовних институција. У Београду има 288 основних и средњих школа. Од 201 основне школе - 166 су редовне основне, 14 је специјалних основних школа, 15 уметничких и 5 школе за основно образовање одраслих. Од 87 средњих школа - 51 је стручна школа, 21 гимназија, 9 музичких, 1 уметничка и 5 специјалних средњих школа. Школовањем је обухваћено око 230.000 ученика са којима ради преко 22.000 запослених у преко 500 школских објеката, са око 1.100.000 m² површине.
Београд је и седиште врхунских научних и истраживачких установа из свих области.